Vest da je nadaleko poznata čarda “Na kraj sveta“ zatvorila je svoja vrata, da je očekuje rusenje i da će pravoslavna crkva, od vajkada čuvena po svojim modernim shvatanjima, sagraditi i „stariju i lepšu“, navela me je da se zapitam, za koji očin oni to rade i koji je interes crkve da zatvori ovaj legendarni objekat?

Da krenemo natenane. Čarda „Na kraj sveta“, ili kako bi rekli Koviljčani „Nakraj sveta“, jedna je od poslednjih u našoj zemlji koja je imala neki mangupski šmek i dušu nekog, ako ne boljeg, a onda bar bezazlenijeg vremena. Kuća koja je sagradjena pre skoro dva veka nije imala struju, tekuću vodu, ali je upravo zato privlačila i toliki broj gostiju. Nalazila se pored Kovilja, na nekih pola sata vožnje od Novog Sada i pod zakupom porodice Varenika bila je više od tri decenije. Crkvi, odnosno Koviljskom manastiru, vraćena je zemlja, na kojoj se nalazi čarda, po Zakonu o restituciji, a oni su odlučili da sruše dva postojeća objekta i da sagrade, kako oni kažu, ugositeljski objekat koji će odisati duhovnošću i  služiti vernicima kada budu obilazili manastir.

U razgovoru sa starijom gardom Koviljcana, razlog zbog kog crkva ovo radi se moze sažeti u tri reči „Oće više para“.

Ovo je samo jedan u nizu primera kako crkva danas zarađuje na uštrb drugih. Crkva je danas, kao što je svima odveć poznato, zagazila u preterivanja u luksuzu, od kojih bi se i Donald Tramp postideo, pa ovaj, jedan od banalnijih primera zarade na plećima naroda, nikoga ne treba da čudi.

Kako je moguće da se Crkva i hrišćanska religija toliko odvojila od onih vrednosti na kojima bi se trebala zasnivati?  Kako je moguće da se svi crkveni velikodostojnici voze u blindiranim kolima, dok im pastva gladuje? Kako je moguće da žive u vilama sa pozlaćenim kvakama i wc šoljom, dok se narod oko njih bori da plati tovar ogreva za zimu? Zar više ne vredi ono „Pre će kamila proći kroz iglene uši, nego što će bogat čovek u Raj“, ili je kao i sve na čega se pozivaju u Bibliji podložno slobodnom tumačenju?

Priznate hrisšćanske crkve, bila to pravoslavna, katolička ili prostestanstka, danas najviše podseća na multinacionalnu kompaniju koja se vodi najsurovijim idejama slobodnog tržišta, Miltona Fridmena i njegove Čikaške škole.  Jedina stavka u kojoj se razilaze njihove ideologije je ona,  da se rahmetli Milton borio protiv uplitanja drzave u ekonomiju, dok se našoj crkvi ne gadi da uzme ogroman novac iz budžeta, da dobije državne penzije (ove godine će se za penzije izdvojiti 150 miliona dinara), jer „bože moj“ davati toliko duhovnih saveta i utehe ljudima, iscrpi i najjačeg čoveka.  Da ne zaboravimo još jednu važnu stavku, oslobođeni su plaćanja poreza.

Takođe, poznato je i mnogo primera, kada su lokalni „kontraverzni biznismeni“, koji su pljačkali, varali, a u mnogim slučajvima i ubijali, preko noći postajali ktitori crkava, dobivši oprost i time sebi kupili mesto u raju.

Koliko je potrebno ovakvih slučajeva da bi ih država odvojila od svoje sise i da narod prestane da ih brani, opravdava i podržava? Da li je moguće da su ljudi toliko indoktrinisani, da brane imperatora Kačavendu i vojskovođu Amfilohija? Nažalost, izgleda da je moguće. Ja samo znam da nisam i da neću da plaćam njihove privatne Versaje.